Djeca nisu naše vlasništvo. Ona su nam zapravo povjerena po Bogu na nekoliko godina, da bi smo ih tada s njihovim talentima otpustili u njihov vlastiti život. Kad svećenik pri krštenju polaže ruku na glavu dojenčeta, da bi ga blagoslovio poput Isusa, tada nam time želi isto tako reći: ovo je dijete koje pripada Bogu i ostaje njegovo vlasništvo.
Nekom su židovskom rabinu za vrijeme njegove odsutnosti umrla obojicu sinova. Kad je došao kući i propitivao se o njima, rekla je žena: "Oni su na putu!" On je poslije jela pitao: "Na putu kamo?" Žena je tada tajanstveno odgovorila: "Prije nekog smo vremena dobili nešto na čuvanje. Sada je vlasnik došao po to. Je li bilo ispravno da mu vratim povjereno?" Rabin je odgovorio potvrdno. Ona ga je zatim odvela u gornju odaju i pokazala mu mrtve sinove. On je zaplakao i shvatio.
ZAVRŠNA MOLITVA: Gospodine, daj mi da ni u najvećoj tuzi ne zaboravim kome najzad sve pripada.
Nekom su židovskom rabinu za vrijeme njegove odsutnosti umrla obojicu sinova. Kad je došao kući i propitivao se o njima, rekla je žena: "Oni su na putu!" On je poslije jela pitao: "Na putu kamo?" Žena je tada tajanstveno odgovorila: "Prije nekog smo vremena dobili nešto na čuvanje. Sada je vlasnik došao po to. Je li bilo ispravno da mu vratim povjereno?" Rabin je odgovorio potvrdno. Ona ga je zatim odvela u gornju odaju i pokazala mu mrtve sinove. On je zaplakao i shvatio.
ZAVRŠNA MOLITVA: Gospodine, daj mi da ni u najvećoj tuzi ne zaboravim kome najzad sve pripada.
Nema komentara:
Objavi komentar