Mnogi misle da u životu ne možemo bez krinke koja nam treba da bi smo u igri skrivača zaštitili svoja slaba mjesta, da bi smo zavaravali druge svojim prividnim samopouzdanjem. Mora li doista biti tako? Ta već smo stekli iskustvo da "od davnine prokušanim putem", dakle iskrenošću koja priznaje slabosti, možemo i druge ohrabriti i malo im odmaknuti krinku.
ZAVRŠNA MOLITVA: Gospodine, dokle god se ne budem vladao onako kakav doista jesam, daj mi da ni ja druge ne gledam tako kruto, tako strogo. Hvala, Gospodine, što me prihvaćaš takvog kakav jesam.
Nema komentara:
Objavi komentar